SA STABILNOG TELEFONA NA BROJ 94 I SA MOBILNOG TELEFONA ZA HITNU POMOĆ SA PODRUČJA OPŠTINE NOVI BEČEJ NA BROJ 023-771-124 napomena: pozivom sa mobilne mreže (061,062,063,064,065) na broj 94 dobili bi ste hitnu pomoć u Beogradu ili Novom Sadu. Kada zvati SLUŽBU HITNE MEDICINSKE POMOĆI ?
Uvek, kada bolesnik (povređeni) ili njegovo okruženje smatra da u datom trenutku i mestu, pomoć može stići jedino od Službe hitne pomoći. O kakvoj vrsti pomoći će se odlučiti dispečer službe (posebno obučen medicinski tehničar koji se javlja na telefon 94) nakon telefonskog razgovora: savet, intervencija transportne ekipe, intervencija obične lekarske ekipe, ili pak aktivacija reanomobila (ekipa za oživljavanje) zavisi od informacija koje dobije od vas i to u što kraćem vremenu.
Kako bi dispečer-službovođa mogao doneti pravilnu i adekvatnu odluku, mora raspolagati sa minimumom informacije o kome se radi, gde se tačno nalazi (kuća, stan, javno mesto, grad, vangrad…) i neke osnovne podatke o bolesti ili povređivanju (okolnosti i vrste povrede).
U paničnom pozivu ponekad se desi da se zaboravi saopštiti adresa - prekida se veza prie nego dispečer uspe postaviti pitanje o mestu potencijalne intervencije. Da se izbegnu ovakve vrste greške, najbolje je odmah na početku razgovora saopštiti taj podatak - pa ako se i ne zapiše korektna adresa, sa aparata, tzv. registrofona za kratko vreme može dispečer o tome da se informiše.
Posle adrese treba saopštiti o kome se radi. Za identifikaciju je sasvim dovoljno reći ime, prezime i godinu rođenja, a kod nepoznate (besvesne) osobe na ulici ili drugim javnim mestima pol i približni životni dob.
Donekle razumemo negodovanje građana, kada obavezno pitamo i za godinu rođenja - nama je to važan podatak sa jedne strane zbog identifikacije, a sa druge strane za adekvatnu odluku, jer u nekim slučajevima saopštena tegoba je prirodna za određen životni dob, dok za drugo to je znak ozbiljne bolesti.
Nakon ovih podataka treba saopštiti kratki opis tegoba, okolnosti povređivanja, odnosno informaciju o stanju tzv. vitalnih znakova u bolesnika - svest, disanje i puls. Kod nepoznatih lica na javnom mestu minimum preduslova za utvrđivanje gore navedenih je, da se priđe bolesniku (povređenom).
Primer za pravilan poziv zbog bolova u sredogruđu: Na adresi Pelagićeva 305, Petar Petrović, 52 godina ima od pre 10 minuta jake bolove iza grudne kosti. Ranije nije imao takve tegobe, ne uzima nikakve lekove. Ceo poziv se može završiti za desetak sekundi, a saopšteno je svaki važan podatak. Nakon takvog poziva dispečer će doneti pravilnu odluku o vrsti intervencije.
U uslovima bespaničnosti, dispečer ne prekidajući telefonsku vezu, može izdati nalog odgovarajućoj ekipi da krene na naznačenu adresu, a zatim nastaviti razgovor i preko telefona davati važne savete o potrebnim postupcima za prisutne do dolaska pomoći. Ovo je izrazito važno u slučajevima neočekivanog prestanka srčanog rada kod osoba, za koga se nije očekivalo, da će umreti u datom vremenu i na datom mestu.
Na kraju treba naglasiti, da služba SHMP raspolaže i sa identifikatorom telefonskog broja pozivnika. U cilju sprečavanja lažnih poziva (zloupotrebe službe), dispečer će u svakom slučaju poziva sa mobilnog telefona čiji je broj "pokriven", tražiti da se broj otkrije, jer se poziv neće uzeti u obzir.
Situacija kada ne treba oduzeti vreme dežurnog lekara od bolesnika čije oboljenje zahteva hitnu intervenciju (može da čeka do sutra)
· U slučaju manje infekcije, nazeba ostanite u krevetu, skidajte povišenu temperaturu po
potrebi. Izuzetak u slučaju gušenja, nemogućnost gutanja.
· Kod manjih povreda pružiti samopomoć ili prvu pomoć. Izuzetak u slučaju jačeg krvarenje koje se ne zaustavlja ni posle pružanja prve pomoći. Ugrizi (psa, mačke, lisice...) zahteva lekarsku pomoć
· Bol poznatog porekla (i ranije sam imao slčne tegobe) kao što su bol u krstima,
glavobolja, menstruacioni bolovi itd.
· Problemi varenja (neugodna opstipacija, proliv, povraćanje, koja nije praćena visokom
temperaturom) ne pripada dežurnom lekaru hitne medicinske pomoći, sem ako nije praćena krvarenjem i naglom nadutošću trbuha. Nadoknada tečnosti, ostanite u krevetu,
sutra se javite vašem izabranom lekaru.
· Ako su vam nestali lekovi – uvek držite minimalnu rezervu lekova, to se naročite odnosi
na insuline i lekove za srce
· Ukoliko želite odgovor na pitanje u vezi vašeg zdravstenog stanja, to tražite od vašeg
ordinirajućeg lekara! Lekar hitne medicinske pomoći na to nema vremena, niti će da sudi
o postavljenoj diagnozi i o dosadašnjoj terapiji. Njegov zadatak je hitno zbrinjavanje bolesnika.
NIKAD NE ČINITI!
U želji da stignete do lekara što pre kad vam je loše, nemojte sami sesti u kola, ne vozite kada
ste bolesni (nervozni, imate povišenu temperaturu, muku, gađenje, povraćanje). Usput vaše
zdravstveno stanje može da se pogorša. Samim tim i rizik izazivanja saobraćajne nesreće je veći. POZOVITE! NE OKLEVAJTE!
A na kraju svako treba sam da odluči hoće li pozvati dežurnu službu hitne medicinske pomoći ili
ne.Odluka nije laka. Ukoliko ste u nedoumici pozovite lekara. Ukoliko je situacija teška, svaki sekund je važan. Ako ste nepotrebno pozvali lekara - niste prvi kome se to desilo.
Nešto nije u redu? Ne osećate se dobro, treba da se obratite lekaru. Da li to činiti odmah? Svako
sebe ili svoje članove porodice poznaje bolje od lekara. Prepustite se svojim predosećanjima! Ako ste neodlučni, nemojte vagati, pozovite lekara!
